SRECNA VAM NOVA

2008.

GODINA

( nisam vas zaboravila )

I made this music player at MyFlashFetish.com.

AKO KOZA LAZE,  BLOG NE LAZE!

Rekoh vec ranije: nit' lazem, nit' umem da lazem. Ali sto mene lazu - da ne poverujes! Evo sta su mi neki napricali ovih dana:

-         sutra stize plata

-         nisam lud

-         vanish skida mrlje i ne ostecuje tkaninu

-         ovo ovde je 18cm

-         nisi debela, ove manekenke izgledaju lose

-         you have 4 messages waiting for you

-         svinja sto kila, dvesta kila mas'

-         tu zenu uopste nisam ni primetio

-         nize cene poziva za 35% -imate prijatelje

-         licis mi na Vinonu Rajder

-         uzeo sam za uzinu samo 100 dinara

-         iz Vranje sam, u Vranje nema laganje

-         svidja mi se tvoj blog

-         ne volim ja sex bez ljubavi

-         pametna si

-         i sedmi broj izvucen  veceras je broj  4, i daaaa, imaaaaamo srecnog dobitnika, pet miliona evra odlaze u Beograd

-         izgledas deset godina mladje

-         isto kosta, vise vredi

-         bas cu da se potrudim da ti se javim sledece nedelje

-         pobedicu Venus usred Njujorka

-         zaljubio sam se u tebe na prvi pogled

-         i ja tebe

I na kraju, samo da dodam da i deca lazu. Zabelezen je sledeci razgovor beba u porodilistu:

prva:    jel'  pavas?

druga:  ne pavam

prva:    ta jadis?

druga:  jedem keks

prva:    dat meni?

druga:  pavam                                                               

O omove sam vec paisla, ali njie lsoe ctui jos jedonm. 

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vec rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija.

Dceo, pušokali ste sve što je u všoaj mćoi i ntise upesli. Lcekija kjou tebrate načiuti je: naikd ne pošavkuaj.

Mradž, mogno ćeš mi netadosjtai. I to ne smao zobg skesa već i zobg prirepmanja hnrae.

Žliem da netšo polidem sa vmaa – tri ktrake rečicene kjoe će vam pooćmi u žiotvu.

Pvra: Je l’ meožš da me zanimeš?

 Durga: Droba ijdea, šfee!

Tćrea: Blio je tkao kad sam daošo.

Ja obničo naism čeovk kjoi se mloi, ali ako si ndege groe, mliom te, saspi me, Spuremene!

Ovo je prvobitno bio samo komentar u vezi  podrske koju mi je napisao zoljas. Ali, onda sam shvatila da ce retko ko da naleti na taj tekst, pa sam odlucila da sve objavim kao kratak post - poziv da i vi kazete svoje misljenje.

Dakle, da li se mi ovde takmicimo, da li nam je vazno da upadamo na kojekakve liste i da li brinemo koliko cemo na njima ostati?

Da li nas raduje kad tamo neko proceni da smo "vredni" paznje, a mislimo da smo bezvredni ako nas na doticnoj listi nema?

Da li zbog toga kalkulisemo, brinemo o ritmu izlazenja postova, pisemo o necemu sto nas ne dotice, a znamo da ce biti intrigantno?

Da li izbegavamo da pisemo o hermeticnim temama, o necemu za sta znamo da ce biti samo za nasu dusu, i da nece biti citano, samo zato sto ce nas to srozati na nekoj tamo listi?

Da li se plasimo da iskreno pohvalimo druge, jer su nam ljuta konkurancija i tik uz nas na nekim listama?

Da li smo lazno ljubazni sa onima koji su aktivni na blogu, a ciji komentari mogu da nam znatno pomognu u napredovanju ka vrhovima lista?

Da li vise brinemo o broju komentara njego o njihovom sadrzaju?

Da li nas vise obraduje 5 kratkih kurtoaznih komentara ili jedan pisan sa odusevljenjem?

Da li...?

Ili samo zelimo da nas cuje i neko dalek, kome nikada ne bi ni imali prilike da pricamo ?

Ili se zabavljamo dok pisemo, a jos vise nas obraduje kad i neko drugi to voli da cita?

Ili nam je bitno sto nas konacno neko razume i hoce da nas slusa?

Ili nam nekakve liste uopste i nisu vazne kada se u obzir uzme ovo malopredjasnje?

Ili...?

Ne prozivam nikoga. Ne mislim da ste ovakvi ili onakvi. Da je tako ne bih se ni zadrzavala ovde.

Samo pitam.

A evo i mog misljenja:

1.  Veoma mi smeta SUVISE KRATAK SREDNJI SPISAK sa novim postovima. Ako ne svracate sedam puta dnevno, velika je sansa da masu dobrih i zanimljivih stvari propustite. Retko ko ide sa potragom dalje od prve strane, a ona je nedopustivo kratka. Mislim da bi mogla da bude bar 2-3 puta duza, da vremenski pokrije sto duzi period.

2.   Umesto svih onih silnih top-lista korisniji bi bio obican spisak svih blogova sa novim clancima. Bez prikaza clanka, samo SPISAK blogova koji su izbacili nov clanak. Tako bi imali predstavu o tome ko je pisao, bez obzira radi li se o novom blogu (koji je obicno prazan) ili o nekom blogu koji ne pripada novajlijama.

3.   Ako bas mora, neka ostanu vrlo kratke liste naj naj, iako one barataju ciframa i sasvim su irelevantne - znam da neki zive za njih

4.   Mnogo bi korisniji bio spisak blogova kojima su stigli zadnji komentari. Ovako, neki blog napumpa neku nedostiznu cifru i nedeljama figurira, dok se kod drugih odvija vrlo ziva prepiska o kojoj niko pojma nema (ova kritika obuhvata i neke moje postove koji danima miruju i odmaraju na listama).

5.  Za one koji bas vole da se izdvajaju, ceznu da su na nekim vrhovima, ne vole da budu deo celine, preziru gubitnike, misle da su drugaciji, misle da su samo oni vredni pogleda, ili da su bar kandidati za to, koji se mrste dok ovo citaju jer se u tome pronalaze, e za njih samo jedna kratka poruka - ...hmm, ipak nemam snage da to izgovorim...

Nadam se da se niko nece uvrediti, nije mi bila namera. Volela bih da cujem i vase misljenje. I naravno, mislim da ovo mesto postoji da bi NAMA bilo prijatno, jer ako nije tako nece biti ni nas, a ni bloga.

DAKLE, I VI SE PITATE !!!

Jedan uobicajeni radni dan:

Renault.

Kraj dana 

Dodje mi da viknem kao Homer Simpson:  "Ja obično nisam čovek koji se moli, ali ako si negde gore, molim te, spasi me, Supermene! " 

I taman budes svestan otudjenja u savremenom svetu, kad krenes da se ublogujes. A tamo...

Pre neki dan je Mladi luk  ( http://mladiluk.blog.rs/) opisao jedan lep gest - deci iz kraja kupio je po sladoled. Ja sam  dopisala komentar sa pricom koju nikome do tada nisam ispricala. Zasto, ne znam ni sama. Ako se neko dobro delo ucini poznatoj osobi  onda ja uvek posumnjam da se iza toga ko zna sta krije, pa  samim tim se i ne radi o dobrom delu. Ali, ako se dobro delo ucini potpuno nepoznatoj osobi, koju nikada vise necemo sresti, i od koje ne mozemo ocekivati reakciju ili uzvratnu uslugu, onda je to pravo dobro delo. Njega cinimo zbog nas samih, i nemamo potrebu da se njime hvalimo.Dakle, i dalje me je mucilo pitanje zasto smo on, a i ja, pricali o tome. I odjednom mi je sinulo: ne pricamo mi to bas nikome, ovo mesto, ovaj blog nam je kao ona velika rupa u koju mozes da viknes i kazes sve sto zelis, pa makar i to da car Trajan ima velike usi. Niko od vas me nikada nece sresti i upoznati, dakle mogu ovde da se derem i vicem sta hocu.

 

E, kad je vec tako, onda mogu da ispricam jos jednu slicnu pricicu. A vi slusajte, ako zelite.

 

Bilo je jutro, pocetak zime, cak je i sneg pomalo proletao. Kupila sam dorucak, pogacice mirisne i toliko vruce da se i zamagljena kesa pusila zajedno sa njima. Isla sam uzanom stazom, i nije bilo sanse da ga ne primetim - mali cigancic, poluobucen, polubos, polusmrznut, sedeo je na komadu lepenke. Prosio je. Lose mu je islo; ljudi su prolazili sa rukama u dubokim dzepovima, i nikom se nije vadio sitnis. Ravnomerno koracajuci, bez ijedne reci , prosla sam kraj njega i skoro neprimetno stavila  kesu sa toplim pecivom u njegovo krilo. Pognute glave i praznih ruku stigla sam do kraja staze, kad zacuh: "Dobro jutro". Bila je to uciteljica moje cerke, i ja otpozdravih srecna sto me ranije nije videla.

Posle par meseci, iznervirana kao sto cesto umem da budem, resila sam da malo uzvratim i "verbalno izmaltretiram" cerku, tako sto cu da joj odrzim predavanje o nezahvalnosti ljudi (zbog onog sto imaju, dok neki nemaju nista). I naravno krenem da joj po prvi put pricam ovu vec opisanu pricu. Usput poradim na dramaticnosti, da utisak bude jaci, pa te duvao je leden vetar, a sneg, sneg je bio dubok do kolena...Taman se ja zapricala kad ce ona: "Ma, znam sve to, ne moras da mi pricas". "Cuti", kazem ja, " Cuti tu i slusaj". "Znam sve, zasto da slusam opet?", ponovi cerka. "Sta znas?", vec sam sasvim iznervirana. A ona ce: "Tu nam pricu uciteljica prica bar jednom nedeljno. Kad god imamo neku pauzu, ona krene sa pricom - znate, deeeco, ja sam skoro videla jedno dobro deeelo, koje je ucinila majka  vase drugarice... A onda ceo razred pogleda belo u mene, k'o da sam im nesto ja kriva, i samo sapucu : o ne, ne opet..."

 

Eh te uciteljice,

bozanska i nestvarna  bica :)    

Ponekad pomislim da li je dobro delo zaista dobro i za onog drugog. I da li je zaista dobro? Lepo kaze onaj vic:

Bio jedan čovek koji je ceo svoj život bio grešan.

.Utom dotrči i detetova majka i kroz suze reče sinu: - Adolfe, sine, zahvali se čiki!!!

Ne boj se onoga kome nisi dobro ucinio.

Dakle, da zakljucim , definitivno:

O DOBRIM DELIMA NE TREBA PRICATI

NIKOM, NIKAD I NIGDE

Izuzev ovde.

Na blogu.

U rupi.

Navikli ste da se smejete dok me citate. Znam da ce i ovo da vas nasmeje : NAPISALA SAM PESMU.

     Ferrari (tnx to Connor)

Muskarce treba plašiti i zgražavati - moraju da čitaju !

Odem ja tako u sobu, da spavam po preporuci, ali nešto me otkida u stomaku i ja se pošteno zabrinem kako ću ovako do jutra. Vidim u hodniku malu cigančicu od 14 godina sa stomakom do zuba, šeta da umanji bolove i usput psuje: "Ma, ćes da izadjes, nego šta ćes, kako si ušo tako ćes izadjes".Hrabro dete, nema šta, prosto se postidim što ovoliko teško podnosim bolove, stisnula sam zube, a suze samo sto ne poteku. Tako ja trpim i ćutim, jaučem u sebi,  kad hodnikom prodje jedna babica. Prodje i vrati se nazad." Jel' ti to imas trudove?", pita me. Trudovi?  Jbg, otkud znam sta su to trudovi. "Ajde sa mnom u salu, da te vidimo". Odem ja u salu za porodjaje, popnem se na sto, pridje jedna od babica i kriknu: "Evo je glava, zovite doktorku N!!!!"  Svi se sjate oko mene, i svi mi viču da čekam i da se ne napinjem. Da se ...šta? Napnem se ja da se setim, kad ono - ffffljasss!!!! Osetim da je nešto izletelo iz mene, kao katapultom. Jedva su uhvatili bebu, da ne preleti sto. Razdra mi se jedna od babica :" Ti drugi put da dodjes na vreme, vidiš kako se brzo poradjas".

Ćerka, 2400 gr.                   

Muž, koji je živeo mažen i pažen od strane majke i sestre, oduvek je tvrdio da želi žensko dete, i to jedno dete. Odradio je svoja 3 minuta i bio spokojan. Ali, ne zadugo...

Posle dve  godine ja opet u devetom mesecu trudnoće. Sad već iskusno nemam svog doktora. Mali grad, svi me znaju, svejedno ko me poradja - čas posla. Baš kad ja  udjem u termin za porodjaj krenu da kreče porodilište. Nema veze, poradjaću se u gradu 5 km od mog. Kad su počeli izjutra bolovi krenemo muž i ja sami u bolnicu. Sve lagano i natenane. Na vreme. Ja opuštena, maksimalno. Drugorotka. One se poradjaju  k'o od šale. Jaoooj, koja zabluda! Kad su me uhvatili u mašinu! Prvo su me obrijali dole tupim brijačem koji im je odredjen za porodilje tog meseca (cirka stotinak brijanja po brijaču). A koliko dugo sam samo razmišljala i premisljala o brazilskoj depilaciji... Ehhh. Onda su me klistrirali. Ne znate šta je to? Ma, laganica: gurnu ti crevo u anus, pritom se ne uzbudis ni malo, napune te vodom i onda klokoćeš izvesno vreme dok iz tebe ne izadje i poslednja mrvica pizze od juče. Uh, kad samo pomislim da je to trend i da neki plaćaju za ispiranje creva. Hvala lepo. Konačno, popnu me  na sto, i jos uključe indukciju (nesto nalik infuziji), koja će da mi veeeeeoma ubrza porodjaj .Bilo je oko 11 sati, prepodne, i muž se vrati kući da pozove društvo na pijanku, dok čeka radosnu vest. Ležim ja tako, bolovi ne staju, ali se i ne pojačavaju. Dodje neka doktorka, gurne ruku dole i samo kaže šifru :"jedan prst". Izgleda da njoj i ne veruju baš mnogo, naidje drugi doktor i ponovi istu stvar.A da ne pričam o babicama, kako je koja dolazila u salu, tako je gurala ruku u moju...hmmm, znate šta. Negde oko 4 popodne šifra je promenjena."Dva prsta". Naravno, svaka je babica na kraju smene proveravala stanje guranjem odredjenog broja pstiju. A tek ove iz nove smene! Kako dodje na posao, tako mi gurne ruku. I ništa mi ne pričaju, samo čujem kako nešto mumlaju medjusobno: "Šta je sa ovom drugorotkom?" Negde oko 8 uveče, pošto su se pored mene isporadjale na brzaka silne prvorotke, obraduje me vest o tri prsta. O, jeah! Ako nastavim ovako, za pet dana se poradjam sigurno!Ako u medjuvremenu ne odapnem od ovolikih bolova. Oko 11 sati, skoro pred ponoć, udje doktorka i još sa vrata mi se obrati: "Zlato,  porodićeš se uskoro" .Ma znam ja to vec 9 meseci, mislim u sebi, nego šta je sa ovom ženom, otkud ovolika promena, čak mi se i obratila. Tek sledećeg dana sam saznala da je moja  uplašena i očajna sestra otišla u obližnju zlataru i kupila deeebelu zlatnu narukvicu i odnela doktorki kao mali znak pažnje. I - stvarno: jurnuše svi da mi daju neke silne inekcije, okupi se ekipa, čak su i drugu bocu te indukcije krenuli da mi daju, svi me bodre, viču: "napni se, hajde jos jednom, sad stani, sad jos jednom...", kao da ću petorke da rodim. Ja vrištim ko prase kad kolju. Sramota me, jbg, al' vrištim. Tačno u 12 sati, u ponoć, doktorka vrisnu zadnja: "Muško, muško!!!". Ma, ženo bre, zar misliš da mi je važno što je muško. Pa ni mom mužu to nije nikad bilo bitno. Uvek je pričao da pol nije ni malo važan, a da on voli žensku decu.

Sin, 3550 gr.                        

Posle nekoliko dana  sretnem potpuno nepoznatu komšiku koja mi čestita na rodjenju sina. "Kako znaš", pitam zbunjeno nepoznatu  osobu."Ma tvoj muž je pre neku noć izleteo na vašu terasu i drao se SIN, SIN, SIN...ceo kvart zna da je muško". Toliko o Balkancima.

I na kraju, treba li uopste da kazem koliko su mi ćerka i sin različite ličnosti?

Vidim - vi jeste, čim ste čitali do kraja ;)) 

PS Stvarno me intersuje - da li su muskarci u stanju da prisustvuju porodjaju (sto se nas zena tice, mi to vec moramo po "sluzbenoj duznosti") ? 

PPS   Retko ko cita komentare, a steta je da se ne procita neverovatna prica o porodjaju u kuci, bez lekara,  koju je zoljas napisao kao dvadeseti komentar na ovaj post. Nadjite ga i procitajte, necete zazaliti!!

 

Nije mi namera da pisem o sebi.

Ovo je bio Emil M. Sioran.

Krajnje je vreme da napisem nesto novo. A to nije nimalo lako.

Mogla bih, recimo, da nastavim da pisem nesto duhovito. Vec vidim smesak na vasim licima, ali ne onaj koji bih volela, vec onaj podrugljiv, koji kazuje: "Pih, duhovito, pa to je najlakse! "  Ja tesko mogu da napisem nesto respektabilno kao hmm tamo neki, ali hmm tamo neki moze da pise zabavno i duhovito kad god hoce. Samo sto nece. Previse je lako nasmejati drugog, nije nesto ni vredno postovanja. Zato necu da pisem nista duhovito.

Mogla bih da pisem nesto "ozbiljno". O bogu, npr. Da recimo kazem da boga ima, da sam bas ja odabrana da ga skontam. A vi ostali, cik priznajte da se ne slazete i da niste medju odabranima. Ili jos bolje, da tvrdim da boga nema. Pa neka me neko opovrgne, tako sto ce mi ga pokazati. Uh, duuuboka tema, vidite i sami, nije to za plitku pamet. Odustajem.

Mogla bih da pisem o seksu. Tu su, nazalost vec postavljeni nedostizni standardi. Pise se o prvom, pa zadnjem, pa najlosijem, pa...seksu. Nije vam jasno: da li ce se u krevetu odigrati komedija ili tragedija zavisi od KOMADA. Vidim doduse da se homoseksualci lepo kotiraju na listama desno, pa nesto razmisljam da poradim u tom pravcu. Kako pisem samo iz licnog iskustva, moracu da se potrudim da probam i  nesto homoseksualno. Kad je blog u pitanju, nista nije tesko. A do tada - nista.

Mogla bih da pisem o fudbalu. Ne bih mogla da pisem o fudbalu.

Mogla bih da pisem nesto kao "Juce na planeti zemlji" (neki tip me preduhitrio za "danas"). Hmm, nekako je demode, kao da me vreme pregazilo. Ali, wow, "SUTRA na planeti zemlji", to bi me proslavilo. Mene novac i slava ne zanimaju. Zanima me samo novac. Razmislicu...

Mogla bih da pisem o saobracajnim prevoznim sredstvima. Vidim da se to ovde smatra vrlo interesantnom temom. Svako ima pravo da se krece i da bude kreten. Npr da pisem o avionima, ne polovnim, novim, za njih u Srbiji uvek ima kupaca i interesovanja, narod to cita, prati...ma, kupuju se kao alva. Bitno je da je trziste kod nas razvijeno, dakle bicu citana...

Mogla bih da pisem o umetnosti...filmu, knjizi, svejedno. Nesto u stilu:" Kriticari su rekli bla bla... i ja se slazem sa njima." Ili :" Kriticari su rekli bla bla... i ja se ne slazem sa njima." .Sve ovo zahteva ogroman trud, Ctrl+A, Ctrl+C, Ctrl+V. Vidite i sami da to nije lako.

Mogla bih da pisem o kompjuterima. Ali tako nesto ne moze da se kuca na mom laptopu  sa celeronom. Ne znam zasto, ali tako je, dobar hardware je neophodan ( hardware = deo kompjutera koji prima udarce kad se zakoci software).

Mogla bih da pisem poeziju. Znam da to odusevljeno citate, smejuljite se, i ne komentarisete, ali lisicu vas tog perverznog zadovoljstva. Ako znate bolje, zasto ne pisete sami?

Mogla bih da pisem o kuvanju, sivenju, pletenju...Hmm, nije losa ideja, ionako sam izgubila veru u sebe, veru u ljubav, veru u svet, veru u boga, veru u blog.. jedinu nadu nasla sam u igli... Sad heklam i super mi je!

Eh, sto vise razmisljam sve mi je teze da odlucim. Nestala inspiracija. Zato cu pametno da odlucim da ne pisem nista.

Dakle, zao mi je, ali nema novog posta.

Napomena: Svi likovi su izmisljeni i plod fikcije. Svaka slicnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je  slucajna.

 

Pod pokroviteljstvom Ministarstva za onostrane poslove pokrenuta je akcija koja treba da aktivira najširu javnost da svako na svoj način preduzme neku akciju u borbi protiv bolesti zavisnosti. Istovremeno, nastojanje je da se obezbedi podrška državnih institucija, zdravstva, prosvete, sportskih i drugih organizacija.

Sta je to BLOG?

BLOG  je sintetička tvorevina koja utiče na promene u fiziološkim i psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponašanje. Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim koriscenjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.

Tipican proces navikavanja i zavisnosti se odvija u etapama (fazama). Prenecemo na ovom mestu istinitu, i nadasve tuznu ispovest zene, koja je bila spremna da svoju potresnu pricu podeli sa svima vama. Ona ovako opisuje faze kroz koje je prolazila:

1. faza 

Sta je to blog? Daj da vidim, bas me interesuje.

2. faza

3. faza

 

Bas je super. A evo, stizu i prvi komentari.

 

4. faza

 

Moram da ukljucim komp, mozda je jos neko komentarisao.

 

5. faza

 

Fin neki svet ovde na blogu, ostacu do daljnjeg.

 

6.faza

 

Uzas! Uzas! Nema me vise na listi najnovih clanaka. Moram brzo da napisem nesto novo.

 

7. faza

 

Opa, evo mene na listi najaktivnijih blogova! Nocas cu kasnije da zaspim, da iscitam silne komentare.

 

8. faza

 

Pisem novi clanak i stavljam moj MSN na "u poslu sam"

 

9. faza

 

Pisem novi clanak i stavljam moj MSN na "nisam tu"

 

10. faza

 

Pisem novi clanak i iskljucujem moj MSN

 

11. faza

 

Izmedju sarmica sa zeljem i cufti u sosu biram da spremim przena jaja.

 

12. faza

 

Jrdva cekam more, mada moram da ponesem i laptop.

 

13. faza

 

Nesto mi je dan kratak,  zacas mi  prodje ovih  19 sati na mrezi.

 

14. faza

 

Ma, ostajem na blogu zauvek, drustvo je prva liga.

 

15. faza

 

Sve manje pricam sa decom a kad se obratim (npr pitam je li rucak bio dobar) cekam da mi stigne blog.rs.obavestenje

 

16. faza

 

Tri dana bez seksa sa muzem

 

17. faza

 

Tv vise ne gledam.

 

18. faza

 

Sta  to bese tv?

 

19. faza

 

Sta to bese sex?

 

20. faza

 

Uhhh, bas me citaju! Najbolja sam.

 

21. faza

 

Shmrc, niko me ne cita! Najgora sam.

 

22. faza

 

Necu vise nista ni da pisem, idem odavde, a i drustvo su sve sami kreteni.

 

23. faza

 

Wow! Evo mene na listi onih o kojima se najvise pricalo.

 

24. faza

 

Volim i ja vas.

 

25. faza

 

Ko to bese muz?

 

26. faza

 

Dajem deci po stotku, za hamburger u kiosku.

 

27. faza

 

Unapredjena sam u kandidata za "Vredi pogledati"

 

28. faza

 

Necu na moreeee!

 

29. faza

 

Jeah! Konacno i mene "Vredi pogledati"

 

30. faza

 

Stigao mi neki nerazumljiv mail od dece. Kazu nesto kao " tata se odselio"...Sta li im to znaci?

Potresno, zar ne? Ovde cemo pokazati i sobu doticne osobe, da bi se stekla prava slika o opasnosti blogovanja: 

 

 

 

soba doticne osobe 

 

Takodje treba reci da ovaj porok podjednako napada i jaci pol. Ilustrovacemo to slikom tipicnog muskog ovisnika, koja govori vise od hiljadu reci: 

 

  

 

slika koja govori vise od hiljadu reci

 

Način lečenja se svodi na detoksikaciju, koja može da se obavi i u kućnoj varijanti lečenja. Naše iskustvo pokazuje da deviza "jednom bloger, uvek bloger" nije tačna. To je bolest i ona se leči, tako sto se ovisnik uči zdravom načinu života i radnoj disciplini.Medicina je pala na ovom ispitu. Danas, na Međunarodni dan borbe protiv bloga, pozivam sve da se ukljuce u akciju i u uzmu u obzir jake dokaze u korist lečenja. 

 

IGRAJ ZA ZIVOT,  BLOG NE !  

 

         

... NIKAD NECU   !!!

Vidim ja da moj fino naslovljen clanak "MATEMATIKA" niko ne cita. Jasno mi je sve. Ovde se cita samo nesto o seksu. I odlucim da promenim naziv u "JE**S MATEMATIKU", sve u nadi da ce neko da se zaleti i pocne da ga cita.

Krenem ja tako da uredjujem isti, malo ga izmenim, pa hajd' da vidim kako to sad izgleda   -  kad ono SHOCK!!!  Ne da nema zadnjeg clanka, nego nema vala nijednog od ranije :(((((((((((((((((((

Moje jadno tahikardicno srce vec krenulo da veze, mozak blokirao, neka magla pred ocima...ma, strasno. Nikom ne bih pozelela slicno!

Malecna digresija: odmah pomislim da me to stize kazna odozgo, jer sam celog dana kao nesto puna sebe. Tek sam danas naletela na http://www.blog.rs/pomoc/index.htm. Do pre desetak dana nisam ni znala kako izgleda i sta je blog, pa sam se uobrazila sto sam sama skontala kako da napravim sopstveni. Citam ja tako pomoc i nesto mi drago sto sve procitano znam.

I u sred te panike i ocaja, pojavi se zracak nade -  eeej, pa neko valjda realan postoji, ko moze da mi pomogne. I da skratim pricu, taman ja napisem ocajnicku poruku za pomoc@blog.rs, kad se moja draga i mila mala slova pojavise (sa sve slicicama, ljubim ih ja ).

RADIIIII !!!

Vi sad mislite da sam ovo ispisala zbog novajlija, koji ce se mozda naci u slicnoj situaciji. Ma jok!

Ovo pisem da mi se pojavi clanak na spisku najnovijih.

BTW kako mogu da sacuvam i snimim ceo blog, zlu ne trebalo? Mozda neko od vas zna?

I naravno, "JE**S MATEMATIKU".

AMIN

Napomena: prvobitan fin naziv "MATEMATIKA" promenjen zbog cinjenice da se ovde cita samo o sexu  !#$%?!

Najpre se upitajte sta sa vama nije u redu pa ne spadate u vecinsku grupu onih koje je naslov rasterao. Kako to da  ste drugaciji?  Jbg, pa nije valjda da vas interesuje matematika?

Matematicka logika

Primer Neka je iskaz p:  On me voli.                          

             Negacija je   ]p:   Bas je glup ( ne voli me, glup je)

Pritom vazi zakon dvojne negacije  ]]p=p  koji mi svakodnevno koristimo i koji kaze da dvostruka negacija daje polazni iskaz. Kad kazem da on nije glup isto je kao da kazem da me voli.

Jos neki osnovni zakoni logickog rasudjivanja (takozvane tautologije) 

p ili ]p      zakon iskljucenja treceg  lako je razumljiv. On me voli  ili je bas glup (nema treceg!)

](p i ]p)    zakon neprotivurecnosti, odnosno nije tacno da me voli a da je pritom glup

Neka su iskazi p: volim ga

(p povlaci q) = (]q povlaci ]p)     zakon kontrapozicije. Ako ga volim on ce me ozeniti isto je kao da kazem da on  nece da  se zeni, pa ga ja znaci i ne volim

 ]( p i q)= ]p ili ]q      De Morganov zakon .Nije  tacno da ga volim i da se udajem isto je kao da kazem da ga ne volim ili da se on jos ne zeni

 i jos jos neki  zakoni..         

Neka su iskazi      

p: bas sam lepa                                                                                         

q: on hoce sex    

r:  glupa sam

ako (p povlaci q) i (q povlaci p) tada (p povlaci r)    zakon hipotetickog silogizma, ili trazitivnosti. Ako sam lepa pa se on napalio, i ako on hoce sex  znaci da sam dovoljno glupa, tada to sto sam lepa povlaci da moram biti glupa (nije ni vazno  sta on uopste  hoce!)

( ]p povlaci (q i ]q))   povlaci p    zakon svodjenja na apsurd.  Ako krenem od pretpostavke da ja mozda i nisam lepa, pa me to dovede do apsurda (on i hoce i nece sex ) tada zakljucujem da sam bas lepa.

 Sve vam je jasno i logicno?

 I meni   ;-)

 God + Logic = LOLgic

 Moram da priznam da nema mnogo veselih stvari koje se odnose na matematicare. Znate vec kakvi su oni: male bubuljice i velika dioptrija. Ipak me nasmejalo  

 KAKO PLAVUSA RESAVA ZADATAK 

Evo jos nekih viceva (?!#%??)

Philosophy is a game with objectives and no rules. Mathematics is a game with rules and no objectives.

*****

Old mathematicians never die; they just lose some of their functions

*****