Pročitala do kraja iako odlično znam kako sve izgleda:)
I još kažu "taj se bol najbrže zaboravi"
jes' vraga...:))

Da se zaboravi, zaboravi? Nikada.
Sta da ti pricam, sve znas ;)

Lepo opisano.. Osecam se kao da sam prolazio kroz porodjaj sa tobom!!>. HUH>. ja mislim da sam zensko da se nikad ne bi porodio ;) prevelika sam kukavica :)))

Bogami, moj ce da prisustvuje, vec se interesuje i raspituje :) Jedva cekamo..

Progutala sam sopstveni nick od uzbudjenja :)

Peletno, nema šta!
A da se ne zaboravlja čovečanstvo bi odavno izumrlo.
Sem toga Većina muškaraca nije sposobna da izdrži pritisak porodjaja, što je i razumljivo, jer znaš kako kažu: " Muškarci iz puberteta izlaze tek 6 (šest) meseci posle smrti.
A ti nemoj da zabušavaš, treće je u modi.

Hehehe...dobar tekst. Sad mi je jasno zasto je mama sestri i mene svaki put kada se tucemo (bili smo klinci) govorila "Zar sam se ja u porodilistu toliko kidala da biste se vas dvoje sad tukli."

@dmc
vidi se da si pravi muskarac:)
@ upavi & cupavi
svaka cast, i njemu i tebi
@domacica
ja sam staromodan tip, ne pratim trendove :)))
@ freedom
moja majka mi je govorila da se nikad ne udam, a kad sam se udala pricala je da ne radjam decu...eh, moja pametna majka, nisam htela da je slusam...

Uvek aktuelna tema... Mozda i ja nesto napisem (onako sa muske strane i iz iskustva)... Nasa prica je da nam se mladje dete rodilo kuci, u stanu...

@ zoljas
Pricaj, pricaj !!!!!!
Sad kad si nas zainteresovao ne ostavljaj nas na pola, nego lepo napisi

@becha
Znas ja sam ti od onih *glupih emotivaca* pa mi treba malo vremena i pripreme, a za pola sata polazim za Gucu pa kad se vratim...

uh, cuti... kod nas u Zajecaru kad pocnes da vristis sve babice i akuseri koriste sledece standardne parole>

porodilja place:
"sto sad places, da si stisla kolena na vreme ne bi plakala"

porodilja zove mamu:
"sto zoves mamu, nije ti onda drzala svecu"

porodilja vristi:
"de, de, de je uslo tu ce i da izadje"

"a bilo ti lepo kad ti ulazilo, a sad ti se ne svidja"

i posle se cude ljudi sto porodilja uzme pa sutne babicu u glavu... e, svasta...

@ zoljas
Naravno, gde bi isao "glupi emotivac" nego u Gucu...:)
A bas me zanima jel' taj porodjaj u stanu bio planiran tako, ili bio iznenadjenje, napisi kad se vratis.
@hyperblogge
svud su babice takve, da nije njihovog zezanja bilo bi jos gore

Jeste da sam postala zavisnik i da proveravam komentare na svaka 3 (tri) minuta, a brojac kuca li kuca, al' ipak 86 ??
Eeeej, 86 !!???
Kako radi i sta broji ovo cudo?
Gde je tu greska?

Originalno, sad ne moram da se porodim, znam kako izgleda :o)))
Btw, ovaj mali gore vozi Ferrari , a ne Lamborghini. Eto, ko kaze da muskarci ne umeju da tumace ultrazvuk, hehe

hvala,
prepravljam odmah.
Sta ces, zene...

(a ti bas detaljno citas?)

Jok, samo skeniram :o)))
Sta cu, takav sam kad me neko zainteresuje ;o)

odličan ti je tekst!!!
rodila sam jedno, kažu lako, mogu misliti kako je kad je teško?

@goca
Prodje i to, vidis kako se ja sa smeskom secam tih muka.
Nego sta cekate, kad ce drugo?

mi ćemo kao francuzi, kad udamo ćerku, razmišljaćemo o drugom?! :)

Ovu priču uvek smo pričali zajedno, i sada prvu put kao *drugorazredni igrač* pokušavam da nešto kažem samo ja i to mi na izvestan način pravi problem...Komentar ili članak? Na kraju ipak samo komentar. Nadam se da ćeš me razumeti...
Sve je počelo negde u sedmom mesecu. *Mali* je krenuo pre vremena i nije hteo da čeka. Usledila je hiruška intervencija...Nedelju dana pre *termina* konci su skinuti i savetovano nam je *da se ne udaljavamo*...Toga dana u 15 i 05 nalazio sam se kod prijatelja. Usledio je telefonski poziv i kratko saopštenje - *počelo je, dođi odmah*. Za petnaest minuta sam bio tu. Dolaze u medjuvremenu i moja i njena majka. Medjutim vremena za odlazak u bolnicu nema. Porodjaj je počeo. Sve se odigrava neverovatnom brzinom...Babica iz komšiluka završila je smenu ali nije stigla kući. U putu je. Moja majka preuzima njenu ulogu...Pokušavam da nadjem još nekog *sa iskustvom* i pozivam prvu komšinicu. Medjutim *mali* je toliko nestrpljiv da je za dvadesetak minuta sve bilo gotovo... Supruga – istinski heroj. Sa stegnutim zubima, činilo mi se bez glasa, od početka do kraja... Medjutim stvari se dodatno komplikuju. Šta uraditi sa pupčanom vrpcom? Niko ne zna... Da li da se preseče?... Postoje samo dve mogućnosti. Koju odabrati? Kakve su posledice pogrešne odluke?... Neko mora da donese odluku... Srce mi lupa kao doboš... U glavi haos... Uzimam makaze i dezinfikujem ih alkoholom... I u tom trenutku – spas. Babica ulazi na vrata. *Otima* mi makaze i preuzima *stvar u svoje ruke*.
Tridesetak minuta kasnije za sve prisutne (5 žena sa 9 bolničkih porodjaja i ja) babica realizuje predavanje *o pupčanoj vrpci*. Dakle, U OVAKVIM SITUACIJAMA PUPČANA VRPCA SE NE SME PRESEĆI ODMAH. PRVO SE MORA PODVEZATI KONCEM NA DVADESETAK CENTIMETARA OD DETETA (RADI KASNIJE BOLNIČKE OBRADE PUPKA) PA TEK ONDA PRESEĆI. Postoji i drugo rešenj. Dete se prisloni uz majku, pokrije i tako transportuje do najbliže ustanove.
Uh!!!... Hvala Bogu sve se dobro završilo.

Srce mi je prolupalo dok sam citala (ali stvarno). Neverovatna prica, uvek sam se cudila pricama o porodjaju bez lekara, prvi put cujem kako to zaista izgleda. Hvala sto si napisao.
U stvari, ja sam u prvoj trudnoci gledala neki VHS snimak nekog Rusa koji zene poradja u vodi. On, a i one, veruju da je to za bebe prirodnije, a da takodje manje boli. Snimao je neke porodjaje u obicnoj hladnoj morskoj vodi, i nekada zaista ide dobro, ali za neke se vidi da je potrebna pomoc strucnjaka jer je polozaj bebe pogresan. Nije me nimalo privuklo to sve sto sam videla, naprotiv...Drhte i jaucu u onoj hladnoj vodi, nimalo prijatno. Doduse, voda jeste bebama prirodna sredina, ali hvala lepo.
Od tada nekako imam respekt prema svim zenama koje su se u proslosti same poradjale, bez komfora i sigurnosti porodilista.
A, evo, i tvoja zena je vredna svakog postovanja. Pozz za oboje! Ooops, za vas troje!!

@becha, ja takve glupave izjave ne mogu da dozivim kao zezanje... bar ne kao zabavan ili prijatan vid zezanja...

@hyperblogger
Da, da, ako to kazu povisenim tonom onda si sasvim u pravu !
Ali ako kazu da te malo nasmeju, onda ti mnogo znaci necije nasmejano lice u trenucima kad si prenerazen od bolova.
Moje iskustvo sa babicama je ok, izuzev onog njihovog obicaja da iznesu tek rodjenu bebu u ledeni hodnik i pokazu je rodjacima, pa da to unovce. Platila bih im samo da to ne rade.

@ zoljas
sad se setih da ti napisem jedan vic, doduse star, ali ga mozda ne znas:
Razgovor dvojica policajaca:
- "Gdje si ti rodjen?"
- "Kod kuce, a ti?"
- "U bolnici"
- "A sta ti je bilo?"

Dobar je.

*Mali* je prijavljen u bolnici. Zbog procedure. Tako je bilo jednostavnije. Mada smo se pokajali. Jedino u crkvenim knjigama pise u *domu roditelja*

Slatko sam se nasmejala. He, sećam se kako sam na pola htela da idem kući, odužilo se brate. E, da, i sećam se jednog zidnog sata koji je stao na dvadeset do šest. I tako sam se ja jedanaest sati porađala u 20 do 6 i pregledao me ko god je prošao... Grozno, sve vreme sam imala osećaj da mi vaginalno pregledaju krajnike...

Ma taj *mali* je glavni lik u prici, pravi junak...sve je to on i rezirao i izveo.

Boze, Connor, pa ti me duso ne opomenu da jos nisam ispravila Lamborghini u Ferrari. Kako to da ti promakne?
Lose, jako lose...

@ becha:
Pa ja samo gledam i pitam se dokle ces da me ignorises. Reko' necu da budem dosadan, pusticu te da sama dodjes do samospoznaje :o)

@zoljas
priča je stvarno neverovatna. nadam se da je beban i sada poseban s obzirom da se na poseban način rodio
Puno sreće

evo kako sam ja prošla:
trudnoću je vodio moj lekar u privatnoj ordinaciji i sve je prošlo super osim što sam ja udvostručila svoju težinu. Pošto on ne radi u državnoj ustanovi nije mogao da me porodi, ali radim ja pa je moj big-boss okrenuo telefon i načelniku rekao da ja stižem i da me dobro pazi. Znači imam vezu-super. Lepo ti mene doca primi, pregleda i kaže da ću ostati na odeljenju poštio sam prebacila termin ali da ću se poroditi u nedelju veče. Bio je petak. smestio me je u porodilište sa mamama i ako sam trebala ležati dole sa meni sličnima i rekao sestrama da me paze. Tako je i bilo, ja kao u hotelu, a beban i ne pomišlja napolje. U subotu me je opet posetio i pregledao i rekao da će to biti sutra i da se ne brinem. E nedeljom on ne radi ali je kaže dao instrukcije dežurnoj lekarki. Super, ali ona se ne pojavi zbog visoke temperature i dođe prva koja je mogla ali bez uputstva za ophođenje prema meni. Naravno u prvoj viziti upita me besno šta ja trudna radim sa porodiljama. Nije vredelo što sam rekla a i osoblje da me je tu smestio načelnik, naredila je da siđem dole gde i treba da budem. POslušah i iskoristih priliku da zvrcnem supruga da me poseti pošto sam mogla izaći u dvorište. Negde oko osmice uveče spremih se za spavanjac ali mi puče vodenjak i odvedoše me gore. Dežurna dr me pregleda. E Becha i kod mene šifra ''1 prst''. Priključe me na ctg kao sve je ok te da ja odem u sobu da malo spavam. Kakvo bre spavanje. Ležim i tumbam šta me čeka. Za sat vremena ponovo pregled i ta šifra ostade ista. E sada mi narediše da šetam. i Tako ja šetah po hodniku ko po zatvorskom kugu. Nakon sat vremena opet ista stvar i ista šifra ali me sad priključiše na indukciju. Bilo je to oko ponoći. Krenuli su sa 4 kapi i to se vremenski povećavalo za 4 ali je šifra uvek bila ista ''1 prst''. U toj predporođajnoj sali bilo je tri kreveta. Vreme je prolazilo a žene su dolazile na ta dva. Redom bi nas pregledali i svakoj bise se ta šifra munjevito povećavala i kada bi bila 10 ili 11 prstiju odlazile bi u porođajnu salu i ubrzo bi se uz žensko stenjanje ili deranje čuo i plač novog života koji je došao na svet a potom bi sestrice iznosile male bele zavežljaje a druge gureale iscrpljene mame na kolicima, a ja...Ja sam bila na 1 prstu i sve to gledala i slušala. Indukcija je stigla do 24 kapi a ja tek po malo osetila da me bolucka stomak. E a ujutru kada je svanuo ponedeljak dođoše silni lekari i svaki koji bi pored mene prošao proveravao je tu šifru koja je kod mene i posle 8 sati indukcije i 12 sati nakon pucanja vodenjaka glasila ''1 prst''. A onda se oko 10.30 h pojavio moj dragi načelnik i kada me je video prišao mi sa osmehom ali kada je čuo od kada sam tu pregledao me je i pozvao onu od sinoć ubrzo je stiglo valjda sve osoblje koje je tu radilo. Pošto ultrazvuk nije radio ponovo me priključiše na ctg tada načelnik vrisnu da pod hitno pripreme i salu i mene za sekciju i da mi daju nešto protiv bolova koji su u poslednja dva sata bili nepodnošljivi. Stiže glavna sestra u kojoj prepoznah svoju komšinicu koju ne poznajem i koja reče načelniku da oni nemaju injekcije protiv bolova koju je rekao da mi daju. Pitala sam je da li ima dole u apoteci da se kupi i da me ne zanima koliko košta. Srećom jedna mama je imala ali je nije iskoristila i žena mi proda po ceni koju je platila (neki 400 din) sve je to naravno odradila ta moja komšinica a ja sam joj lovu dala tek posle par dana. Nakon injekcije morala sam da siđem stepenicama u prizemlje i da odem do sale. Usput mi je rekla da me vodi na carski rez. Legla sam na sto i zaspala. Probudila sam se u nekoj maloj sobici gde je bio još jedan krevet i jedna mam u njemu. Tada u sobu uđe ona lekarka od sinoća sa neviđenim kezom na usnama i reče: ''Eto mama sve se ipak dobro završilo. A što vi meni niste rekli ko ste vi?'' Ko sam ja, pa bila sam trudna žena koja treba da se porodi kao i sve ostale. ''Trebali ste mi reći ko ste i da se načelnik toliko brine za vas'' Tada sam ni sama ne znam kako jer sam je onako ošamućena jedna videla zaurlala: ''Izlazite napolje, neću da Vas vidim, ko sam ja, kako vas nije sramota'' Tada načelnik uleti u sobu i izbaci ovu napolje a meni priđe i ispriča da sam rodila prelepu devojčicu i da je sa bebom sve ok. Da je imala pupčanu vrpcu dva puta obmotanu oko vrata i isto toliko puta oko grudi i da je već počela da se guši te da su minuti bili u pitanju. I da je ona dr napravila propust što me nije priključivala redovno na ctg.
Onda mi donesoše bebu i ja sam na sve zaboravila. Tri dana su mi je jednom dnevno donosili da je vidim ali je nisam smela dojiti. Pošto je i carski teško prošao imala sam jake bolove, kada sam jedne noći zamolila dežurnog dr (muškarca) za nešto protiv bolova rekao mi je da trpim jer to su porođajne muke. Pa da, on se porađao pa zna kako je. Četvrti dan me odvedoše gore u porodilište. Pored mog kreveta i krevetić za moju ćerkicu. Sestra mi je donela ćerkicu i rekla mi da je vreme da joj dam da ručka i da će ona od sada biti tu kraj mene. Zamolila sam je da mi pomogne pravila se da nije čula i izašla van. Srećom bilo je tu iskusnih mama koje su mi pokazale. Međutim moje dete je plakalo i stalni bilo gladno i ako sam je dojila po sat vremena. Inače treba na svakoj sisi da je po 10 minuta. Kada sam se obratila sestrama izderale su se kako sam glupa i da je normalno da beb plaču, da treba da je mazim i sl.Ali sve su bebe nakon podoja spavale samo je moja stalno tražila sisu. onda se jedna smilovala i odnela je da je dohrani jer mi je kao slabo mleko pa dok krene. Tokom noći ista priča. Ja je dojim ona pljuje bradavicu, plače, traži je, uzme, pa baci. I dok sam se ja mučila osetih neku čudnu toplinu koja me obuzima. A jedna mama mi priđe uzme mi ćeru i reče pogledaj se u ogledalo. Užas po celom licu i telu imala sam ogromne crvene fleke. Otrčah do sestara i zamolih da mi uzmu dete koje je urlalo i rekoh da izgleda da imam alergiju. Komentar sestre koja je baš tada gledala špansku seriju (neku ponoćnu reprizu) bio je: ''Šta hoćeš da kažeš da si alergična na svoju bebu?'' Treba da vas je sramota, a sutra ću biti bezobrazna i reći ću vas načelniku. Tek tada me je pogledala i smrzla se. Brzo je alarmirala ostale. Doveli dr sa kožnog krknuli mi neke injekcije i to se povuklo ali se vratilo opet kada bih dojila dete. Užas. Sutra ujutru oko mene čitav konzilijum. Ne znaju šta mi je. Pošto je beba bila ok oni nas otpuste kući (2 dana ranije znači) i ja još 3 dana dobijah injekcije.
A kod kuće: nema alergije, ali ni mog mleka dovljno pa sam je od prvog dana nakon sisanja dohranjivala beblacom. I sve je bilo super.
Danas je moja ćera velika devojčica sa svojih 48 cm porasla je na 120 a sa 2950 gr sada je bogami teška 34 kg. Rođena je 2002 godine.
Želeli smo još dece i sačekali smo preporučenih godinu ipo pauze. I druga trudnoća je prošla savršeno ali je moj dr rekao da ovog puta nema rizika već da ja odem u drugi grad. Lepo ja odem kod nekog njegovog drugara on me pregleda i dogovorimo se kada da dođem u porodilište da uradimo carski pošto sam u terminu a otvorena svega pola prsta (trebalo je kao 2.5). E lepo ja kod kuće zamolim supruga da me on obrija i sredi tako da sam se pojavila u dogovoreno vreme u porodilište. Dva dana su mi uradili analize i pripremu. Carski je prošao ok rodila sam sina od 51 cm i 4250 gr. 4 dana sam bila u apartmanu sa još 2 mame. Bila mažena i pažena. A bebe nisu bile non-stop sa nama ko u mom gradu, već su nam ih donosili na svaka tri sata a od ponoći ništa do 6 ujutru sve iz razloga da se oporavimo nakon sekcije. Jedino nam nisu dozvolili da gledamo tv, što mi je teško palo jer je bila olimpijada 2004 godine. Injekcije protiv bolova smo dobijale kad god smo tražile. I ovde sam se osipala kada bih dojila - eto ona luda sestra bila u pravu da sam alergična na svoje bebe. Šalim se, dr je rekao da je to na nervnoj bazi zato što želim da beba sisa a nemam mleka.
I sin je dohranjivan beblacom i sada ima 3 godine 96 cm i 16 kg.
Eto moje priče. Znači lepo platiš debele pare i sve bude ok.

Ella73
jako si lepo napisala o tvojim porodjajima, mogao je to da bude i jedan odlican post :) Tvoj prvi porodjaj jako podseca na moj drugi, koji je trajao, i trajao...A takodje nam je razlika ista - 2 godine. I jos jedna slicnost: prvu trudnocu sam pocela sa 58 kg, kada sam stigla do 78 kg prestala sam da se merim, da se ne bih potresla. Kad sam se vratila sa porodjaja prvo sam sva srecna stala na vagu, kad ono - ravno 78 kg!!! Znaci da sam pred porodjaj imala... hmmm, strasno, necu ni da racunam. E, ti kilogrami su se vukli godinama, s tim sto ja vrlo malo jedem, ali jedem slatkise i ostale pogresne stvari. Nije vredeo ni aerobik, ni setnje...E, ovog proleca sam dobila adsl vezu za internet - ne ustajem sa stolice, jedem sa laptopom, spavam sa laptopom...ali se smejem po celi dan. Nasla sam neko dobro (musko) drustvo za chat, i nikad se nisam lepse osecala. A kilogrami? Pa, imam desetak kilograma manje nego pre. Kako - nemam pojma. Kad nesto bolje razmislim, mislim da je metabolizam povezan sa depresijom, tugom, razocarenjem, stresom, brigama...a da je najbolji nacin da oslabis da se zaljubis, da se smejes, da imas nekog ko te raduje, i ko se tebi raduje.

Ma volela bih ja da se zaljubim tada ne mogu ništa staviti usta sem vode i žvakaće gume. Ali mi se neda, volim ovu moju budalu a ostale ni ne primećujem. Suviše sam se okrenula njemu i deci i kući i poslu...A u njega se ne mogu ponovo ni zaljubiti kada se retko viđamo.
jbga...naći ću ja način i za svoj problem..kažu da pametni uče na tuđim a budale na svojim greškama, ''...a ja, a ja budala malena...''

mene je moj muzic pazio i mazio dan ipo koliko je trebalo da se porodjaj izazove i + sam porodjaj koji je trajao 10 min. rodila se devojcica od 52cm i 3860kg a muz je bio prisutan celo vreme( OVAMO MUZ ILI STA GOC MORA DA PRISUSTVUJE PORODJAJU)

Ljudi kada se poradja mora prvo da te obrijaju dole pa sve onda redom?

moje dame price su vam tople iako malo surove ,ne bih smeo da prisustvujem porodjaju .mada nisam plasljiv ali mislim da bih plakao gledajuci zenu koju volim u mukama ane mogu da joj pomognem

You can certainly see your enthusiasm in the article you write.
The world hopes for more passionate writers like you
who aren't afraid to say how they believe. All the time go after your heart.

Greetings from Idaho! I'm bored at work so I decided to check
out your blog on my iphone during lunch break. I love the info you provide
here and can't wait to take a look when I get home.
I'm surprised at how quick your blog loaded on my mobile ..

I'm not even using WIFI, just 3G .. Anyhow, good blog!

Thank you for the auspicious writeup. It in fact was a amusement
account it. Look advanced to far added agreeable from you!
However, how can we communicate?

Hi there to every single one, it's genuinely a good for me to visit this website, it contains useful Information.

Hmm is anyone else having problems with the images on this blog loading?
I'm trying to determine if its a problem on my end or if it's the blog.
Any responses would be greatly appreciated.

I was recommended this web site by means of my cousin. I'm no longer certain whether
this put up is written by means of him as nobody else understand such particular about my problem.
You're wonderful! Thank you!

It's an remarkable post in favor of all the internet
visitors; they will take advantage from it I am sure.

I'm not sure where you're getting your info, but good topic.
I needs to spend some time learning much more or understanding more.
Thanks for magnificent information I was looking for this information for my mission.

Aw, this was a really nice post. Taking the time and actual effort to
create a good article… but what can I say… I hesitate a lot and don't seem to get nearly anything done.

I lovbed as much as you'll receive carried out right here.
The sketc is tasteful, your authored material stylish.
nonetheless, youu command get bought aan shakiness over that you wish be delivering the following.
unwell unquestionably come more formerly again since exactly
thee same nearly a lot often inside case you sbield this hike.

This design is incredible! You obviously know how to keep a reader amused.
Between your wit and your videos, I was almost moved to start my own blog (well, almost...HaHa!) Fantastic job.

I really loved what you had to say, and more than that, how you presented it.
Too cool!