Uhaj... Mocno zvuci Sioran, delim dosta misli sa njim... Ali imam i dosta svojih koje se mozda ne slazu odmah... ovo je bez sumnje cist nihilizam... :) .. Dakle prstice kao da je umesao sam NICE ;) kao kreator istog ;) Ja mislim da su nihilizam i hedonizam usko povezani zar ne?? Mislim ako je vec svaka potraga za necim uzvisenim (bice, delo ili necim trecim) uzaludna.. jedina tacka kroz koju mozes da osetis neko zadovoljstvo zbog toga sto postojis je hedonizam.... Ja idem dalje i kazem, i da ima ili nema necega JA cu da kreiram boga zbog koga cu biti srecan... !!! Vidim da taj koncept nije nepoznat kroz poznatu istoriju!!>. Inace interesuje me sta mislis o kineskoj misli (TAO) dakle LAo CE ili konfucije... Meni mnogo lezi ta istocna misao.. Nihilizam mi je inace odlican za pronalazenje mnogo lepih argumenata protiv slepe vere ;)) Inace mnogo lep clanak!!!.. Veliki pozdrav !!!

@dmc
Hvala ti.
Ne mozes ni da pretpostavis koliko mi znaci ovaj lep komentar.
Pozdrav, jos veci, za tebe.

Dakle, cekam i - nista.
Moj najdrazi post niko nije zeleo da cita.
Treba sebi neprestano ponavljati da sve sto nas cini radosnim ili tuznim zapravo i nije nista...

Eto vidiš, greška u razmišljanju. Kažeš niko nije hteo da čita tvoj post - a šta je dmc i cartoon? Jesu li i oni niko?
A što se tiče ovog autora i nihilizma uopšte, mogu slobodno da kažem da se ne slažem. Aman, debelo se ne slažem.
Nihilizam je isto što i samoubistvo (Niče). Koliko god on izgledao argumetnovano, na ovom svetu ništa nije konačno. Osim smrti, a i pitanje je šta je smrt i da li zaista posle smrti ostaje ništavilo? Glupo pitanje, saznaćemo kad umermo.
Umesto konstatacije da ništa ne postoji (što je pogrešno), valjana bi bila konstatacija da SVE postoji. Tu je upravo problem, ne možemo da se pomirimo sa time da osim nas postoji još mnogo toga. Naša sujeta je u pitanju, to je naše "prokletstvo".
Smatram da je "ništa" ljudska fiksacija. Čovekovo biće je nesposobno da pojmi "ništa" jer u svakom momentu ima "nešto". Ako ništa drugo, ono ima to "ništa", pa i to "ništa" je zapravo "nešto".
Ono o čemu čovek uvek govori je njegov odraz u sopstvenim očima. Da ja ne postojim, ne bi postojalo ništa drugo. Dakle, dokle god ja postojim, postoji nešto, nešto što ja pojmim i osećam. Da li je to što ja pojmim i osećam zaista takvo kakvim ga ja sebi pretstavljam, to je pitanje o kojem treba misliti i govoriti, ali nikako ne mogu reći da ništa postoji, jer udari glavom o zid i saznaćeš da postoje 3 stvari: glava, zid i bol. Pada u vodu nihilizam, već znam da postoje 3 stvari. Koliko još toga postoji što ja ne znam da postoji?
Mislim da mi je mozak prilično zakržljao za dokazivanje toga da je nihilizam pogrešan.
Elem, da bih ostavio kakav takav koristan (konkretan) trag, toplo ti preporučujem da pročitaš Antonia de Mela. "Buđenje" ili "Put ljubavi". Šta god da si čula o tom piscu, uzmi pa pročitaj da bi znala o čemu se zapravo radi.

Zar nam nikada ne padne na pamet da postoje stvari koje su za čoveka nesaznajne? Dakle, poznato (ono što već znamo, nepoznato (ono što možemo da saznamo), nesaznajno (ono što ne možemo da pojmimo).
To i dalje ne znači da ja ne postojim. Udari me, čućeš vapaj, osetićeš moj bol i svoju snagu.