Danas sam pet minuta pokusavala da uvucem konac u iglu. Ako ih ovi Kinezi ne prave po svojim minijaturnim merama, onda to moze da znaci samo jedno: slabo vidim, stizu me godine. Sve bi to bilo podnosljivo da prosle nedelje nisam udarila autom u zardinjeru, dok sam isla unazad. A zardinjera sasvim solidnih dimenzija. Pa i to bih nekako podnela da mi se nije ovih dana desilo da potpuno zaboravim cetvorocifreni pin kod za visa karticu (a koristim je svakodnevno godinama). Pametna sam ja, naravno da sam ga ranije zapisala na papir. Ali koji papir, i gde je stavljen - e toga  vec nisam mogla da se setim.

Dakle, ovaj post posvecujem svima koji su u srednjim godinama ili su tu srednju crtu vec presli.

grandma goes skydiving

Sta postaje losije  kad zakoracite u onu drugu polovinu zivota?

Najpre, vise me niko na pijaci ne oslovljava sa "dete", vec "zenche".

Moram da se oblacim u skladu sa godinama. Vise ne nosim mini suknje. Ne bih da mi se vide si*e.

Ne izlazim vise sa starim drustvom. A ni sa mladim. Za razliku od muza  koji je, iako slab matematicar, poceo da izlazi sa dve nepoznate

Satima gledam  pornice. Da vidim da li ce se uzeti na kraju.

Muskarci mi predlazu samo "igru magije". Znate ono: odemo kod njega, on me kresne, ja nestanem.

Zdravlje mi popusta. Kazu da u tim godinama preti infarkt, ali ja ne brinem. Infarkt, ma kakav da je, od srca je.

Vise me brine secerna bolest. Ne jedem vise krem-bananice i milku. A vise ne smem ni pozu 69 - ona mi je najsladja.

Vise ne psujem , ne pusim i ne pijem. Ufff, jbg upade mi cigara u pivo!

Kad se nasikiram drzim se za koleno. Lekar mi je rekao da je srce odmah tu, dva prsta  ispod leve si*e.

Deca su odrasla i samostalne su licnosti. Vise me i ne primecuju. Kad odem kod lekara i kazem doktoru da mene svi po kuci ignorisu, on vikne" Sledeci!"

Ukucani mi govore da sam hipohondar. Kazu potpuno sam zdrava, nece grom u koprive. Ipak, kad sama krenem na groblje vidim da se svi zabrinu ko ce da vrati auto