O omove sam vec paisla, ali njie lsoe ctui jos jedonm. 

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vec rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija.

Dceo, pušokali ste sve što je u všoaj mćoi i ntise upesli. Lcekija kjou tebrate načiuti je: naikd ne pošavkuaj.

Mradž, mogno ćeš mi netadosjtai. I to ne smao zobg skesa već i zobg prirepmanja hnrae.

Žliem da netšo polidem sa vmaa – tri ktrake rečicene kjoe će vam pooćmi u žiotvu.

Pvra: Je l’ meožš da me zanimeš?

 Durga: Droba ijdea, šfee!

Tćrea: Blio je tkao kad sam daošo.

Ja obničo naism čeovk kjoi se mloi, ali ako si ndege groe, mliom te, saspi me, Spuremene!